Najpodmuklija bolest odraslih pčela je nozema jer pčelari je često previde. Razlog ovakve prakse je što ne postoje karakteristični simptomi bolesti u njenom ranom stadijumu. Ono utiče pre svega na dugovečnost pčela, sakupljanje polena, rad matice, itd.

U zimskom periodu ova bolest dostiže njen vrhunac u razaranju pčelinje zajednice. Zbog odsustva pročisnih letova, bolest tera zaražene pčele da defeciraju u košnici. Ostale pčele čisteći taj izmet i same bivaju zaražene, te se na takav način vrlo brzo zarazi celo društvo. Zato se pri jesenjem pregledu obavezno gleda pristvo ove bolesti, te se zaražena društva tretiraju.

Uzročnik

Glavni uzročnik je mikrosporidijska parazitska gljivica. U literaturi su opisana dva parazita medonosnih pčela - Nosema apis i Nosema ceranae.

Dijagnostikovanje vrši se putem mikroskopa, gde se vide spore dugačke 4-6um, a široke 2-4um.

Nosema ceranae na nekim evropskim pčelinjacima pokazuje da ovaj parazit nije nedavno unešen, već da je odavno prisutan, sa nespecifičnim simptomima(slabljenje zajednice, mala protuktivnost polena i meda, slabije polaganje jaja.) Karakteristični simptomi su proliv, naduveni stomaci, puzeće pčele. Nozema napada pčele, trutove i maticu. Leglo nije podložno infekciji Noseme apis. Parazit egzistira u obliku spora u spoljnoj sredini. Zaraza nastaje preko usnog otvora, parazit napada epitelne ćelije srednjeg creva pčele, u njima se razmnožava i svojim patogenim dejstvom ih razara. Tako oštećene ćelije gube svoju resorptivnu sposobnost, a pčela svojom narušenom probavom oseća izraženu glad i potrebu za većom količinom hrane. Tajva hrana samo prolazi kroz srednje crevo i dospeva u zadnje, gde se nakuplja u obliku izmeta punog spora koje pčele zimi, zbog nedostatka pročisnog leta, izbacuju unutar košnice. Pčele, ližući izbačeni izmet i same bivaju zaražene. Tako oslabljeno društvo biva podložno grabeži, te se širi i na druga društva. Takođe, bolest šire i trutovi, kao i sam pčelar kada ramove prebacuje u druga društva.

Napajalište vodom može biti izvor zaraze, zbog čega mora biti protočno i redovno se mora dezinfikovati i menjati voda. Kao značajan izvor zaraze može biti zagađeno saće u gnezdu. Ako se saće ne dezinfikuje, spore se prenose po celom pčelinjaku. 

Spore noseme apis imaju sposobnost da dugo čuvaju vitalnost: u vrcanom medu - do godinu dana, u košnici do godinu i po, a u leševima pčela do 6 godina. Dezinfekcija se vrši na 60°C gde uginjavaju za 10 minuta, dok ih vruća vodena para ubija za 1 minut.

Borba protiv nozeme

Preventiva u pčelarstvu je najdelotvornija protiv skoro svih bolesti, pogotovo u borbi protiv nozeme. Glavni vid borbe je držanje jakih pčelinjih društava, teren mora biti osunčan, zimi obezbeđene zalihe hrane i polena. Ne treba dozvoliti da pčele u zimu uđu istrošene od prerade šećernog sirupa. Zimovanje na medljikovcu je jedna od glavnih uzročnika ove bolesti te je obavezno vrcanje istog. 

Prazno rezevno saće pre upotrebe treba dezinfikovati sa 80% sirćetnom kiselinom, 2ml kiseline/1l zapremine prostora, ili termički tretirati na 49°C, 24 sata.  

izvor: nada plavša, institut za veterinarstvo novi sad